| Pismo od Dr. Ivan Ilic |
| Saturday, 17 September 2011 | |||
|
Др. Иван Илић желим овом приликом да се захвалим Друштву српских лекара и стоматолога Немачке и Вама лично што сте ми омогућили да као Ваш стипендиста боравим месец дана у Клиници за дечју неурологију Медицинског универзитета у Гетингену у својству гостујућег лекара. Захваљујући Вашем удружењу и Вашем личном залагању пружена ми је прилика да се усавршавам из области дечје неурологије у еминентној Клиници која је једна од најбољих у Немачкој. Видео сам велики број пацијената из целе Немачке, од којих су неки са ретким обољењима са којима се у својој досадашњој клиничкој пракси нисам сретао. Такође сам имао драгоцену прилику да упоредим дијагностичке процедуре и терапијске могућности са онима у нашој земљи и да самим тим унесем бројне новине у свој свакодневни рад. Тако сам се, између осталог, упознао са ултразвучним прегледом мишића у диференцијалној дијагностици неуромишићних обољења, што представља процедуру која се у Србији не примењује, а и у целом свету се практикује само у неколико центара. Обзиром да је реч о релативно једноставној, брзој и јефтиној, а притом веома поузданој методи, покушаћу да допринесем увођењу и ширењу процедуре и у Србији. Осим тога, могао сам да се упознам са лечењем епилепсија, које представљају најчешћу патологију у дечјем узрасту, и да са задовољством констатујем да се терапијски протоколи у обе земље готово у потпуности поклапају. Морам да констатујем да у погледу раширености и доступности различитих дијагностичких метода, наша земља још увек јако заостаје за Немачком, где је усавршеност и софистицираност технике и информатике изузетно висока. Такође желим да констатујем да је организација рада, тачност и прецизност за сваку похвалу и дивљење. Морам да истакнем да сам за време мог боравка у Клиници за дечју неурологију упознао пуно дивних колега, који су несебично и са безграничним стрпљењем настојали да ми увек изађу у сусрет, покажу све пацијенте и поделе са мном своје стручно знање које је у свим областима дечје неурологије на изузетно високом нивоу. Ту бих посебно да истакнем Проф. Др. Кнута Брокмана, који се према мени поставио као веома предусретљив и љубазан домаћин, а у чију сам стручност и енциклопедијско знање непрестано имао прилике да се уверавам и да од њега пуно научим. Желим да се посебно захвалим и господи Професору Др. Павлу Станковићу, Др. Илији Ненадићу и Професору Сими Ненадићу, који су својим гостопримством и спремношћу да ми увек изађу у сусрет учинили да ми током боравка у Гетингену ништа не недостаје и да се у њему осећам као код куће. Такође бих да истакнем и значај ангажовања Професора Станковића за мој пријем на самом Медицинском универзитету где је он јако уважен и цењен, те су мени и мојим колегама захваљујући и његовом ауторитету врата свих Клиника била широм отворена. Обзиром да су лекари у Србији дуго били у разним врстама изолације, те им није било ни мало лако да се усавршавају у иностранству, оваква врста помоћи је од необично велике важности. Због тога се искрено надам да ћемо наставити даљу узајамну сарадњу, те да ћете и даље несебично помагати и стипендирати боравак наших лекара у Немачкој. На крају желим да се посебно захвалим госпођи Др. Мирјани Андрејевић – Кри на целокупној организацији мог боравка у Немачкој.
С поштовањем,
|
|||






